I u osmoj deceniji Era Ojdanić ima mladalački duh i energiju. Vredno radi, nastupa, uvek je vedar i nasmejan. A sudeći po ovoj priči, vragolan je bio još od samog detinjstva. Najranije detinjstvo on je proveo u selu Visoka kod Arilja, odakle se 1958. godine sa roditeljima preselio u Leskovac kod Stepojevca u kome je pohađao i osnovnu školu. Priznaje da je bio živo i nestašno dete.
– Moj učitelj Radmilo Spasojević obožavao je cugu. Često je znao da se ušika sa seljanima, pa kada vidi mene da pravim zvrčke po školskom dvorištu, samo kaže: „Erčić, tako me je zvao, idi tamo iza table u ćošak i izaberi jedan prut koji ti se sviđa!“ A tamo je bilo sigurno trideset pruteva. Najbolji su bili oni od sirovog bagrema, čim te udari, on pukne. Suvi drenovaci su bili najopasniji. Kada me njime udari po ruci dođe mi da se upiškim od muke – seća se Era.
Njegov učitelj imao je tri ćerke. Najmlađa je bila godinu mlađa od Ere, a zbog nje je pevač jednom prilikom izvukao deblji kraj.
– I ona je bila nestašna i veliki zvrk. Stalno me je zadirkivala: „Erčić, Erčić…“ Onda sam ja našao neku trsku od suncokreta koju sam joj progurao kroz haljinicu, pa sam joj je i iscepao. Ona plačući ode kod tate i kaže: „Tata, Erčić mi je iscepao moju svilenu haljinicu!“ Učitelj me pozvao da dođem. Čim sam stigao, rekao sam mu: „Nemojte da me bijete, molim vas. Ona me je zadirkivala.“ Ipak sam bio kažnjen. Dok su se druga deca igrala na odmoru, ja sam morao da stojim ispod duda. Bilo je letnje vreme, a ja nisam smeo da se pomeram u hladovinu. To je trajalo punih mesec dana.
A nedavno je pevač gostujući u Grand magazinu na Grand TV pričao o tome ko je LJUBAV NJEGOVOG ŽIVOTA
