U Šapcu, rodnom gradu kralja narodne muzike Šabana Šaulića, danas je svečano otkriven spomenik koji je podignut u njegovu čast simbolično na dan kada bi proslavio 71. rođendan.
Najbliža porodica, prijatelji i pripadnici sedme sile okupili su se u velikom broju na autobuskoj stanici, odakle je, kako kažu stihovi njegovog hita, „S namerom pošao u veliki grad“.
Ovo spomen obeležje, visoko oko četiri metra, nalazi se na uglu Ulica kralja Milana i Mačvanske, a najveći deo sredstava obezbedila je porodica Šaulić uz podršku prijatelja, dok je grad Šabac finansirao postavljanje postamenta i uređenje neposredne okoline spomenika.
Uz pesmu „Žal“, otkrivena je statua, a članovi porodice nisu mogli da sakriju emocije ponosa i sreće, ali i tuge za pokojnim pevačem koji je ostavio veliki trag na našoj muzičkoj sceni.
– Ovaj dan smo slavili Šaban i ja nekih 45 godina, kao njegov rođendan. Ima simboliku to sve danas… Mi smo beskrajno tužni, ta tuga nikad neće proći, ali danas izuzetno ponosni što je Šabac, na čelu sa gradonačolnikom, sa svim građanima, podržao inicijativu da se Šaban, koji je pre 50 i nešto godina sa namerom krenuo u veliki grad s ovog mesta i osvojio svet svojim anđeoskim glasom, dobrotom, poštenjem, danas, eto, vrati ovde – istakla je Goca, koja je zaplakala tokom ovog događaja.
Goca nije mogla da obuzda emocije i suze tokom pesme „Gordana“, koju kako kaže nakon njegove smrti nikada nije poslušala , kao i da će morati jednom to da učini.
Ovom događaju prisustvovali su Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš, kumovi i dugogodišnji porodični prijatelji Šaulića.
– Ovaj dan danas znači da svako može da dođe ovde, da stane uz ovaj spomenik i podseti se svega onoga što je Šaban uradio za narodnu muziku i što je ostavio za sva vremena. Prvi put posle tri godine govorim o tome, što znači da je vreme na neki način učinilo svoje – da razum preovlada, da se ne ugušim od plača kad god mu pomenem ime… Iako će u dubini duše ostati večna žal. On je za sva vremena jedan jedini, kao prijatelj – ne bismo se družili 40 i nešto godina, ne bih ga ja venčala da nismo pronašli tu neku sponu koja nas je vezivala kao umetnike, kao ljude – istakla je Zorica.
