Malo je onih ljudi kojima ponedeljak ne padne teško. Radne obaveze samo zovu, očekivanja šefa su prisutna, a nama misli najčešće idu u pravcu kada će ponovo vikend ili još češće, kada će doći odmor. S obzirom na sve što nas je zadesilo nešto više od godinu dana, odmor je svima i više nego neophodan. Ali dok on ne stigne, koji su to načini da proživite svaki dan na najbolji mogući način.
Prvo i osnovno, vodite računa o unosu namirnica. Za bolje raspoloženje unosite namirnice bogate omega 3 kiselinama. Odličan izvor omege 3 je losos, sardina i skuša.Povrće sadrži vlakna i probiotike. Naime, vlakna iz povrća ublažavaju zapaljenske procese, dok probiotici dovode do hormonske ravnoteže i čiste organizam od toksina.
Poznato je da kafa ima antideprsesivno dejstvo, a takođe, pozitivno utiče na neurotransmitere, koji su odgovorni za poboljšanje raspoloženja. Jaja su bogata brojnim vitminima, poput vitamina A, D, E, K, ali i holina koji je značajan za neurotransmitere, koji utiču na energiju i raspoloženje. Piletina i ćuretina bogata je triptofanom, koji je značajan u proizvodnji seratonina i melatonina, zaslužnih za dobro raspoloženje. Značaj vode ne treba nikako zanemariti, pa tako, bocu vode kraj sebe i to je siguran način kako da budete sigurni koliko ste vode popili tog dana.
– Naravno, onda dolaze na red vase misli. Trudite se u toku dana da vodite računa o sadržaju vaših misli. Ukoliko prepoznate da neka misao nemaju koristi I da vam samo štete, otpustite ih. Promislite otkud one sada naviru, ali nemojte dugo da se tu zadržavate, da vas ne povuče u razmišljanje preveliko, a ne služe vam te misli uopšte. Moj savet jeste da kada se to dogodi brojite od 26 do jedan, ili neku molitvu da izgovorite I oslobodite se misli koje će vas samo uvesti u dubiozu.
– Pravi lek jeste da izložite smehu jer je smeh nešto čiji efekti nisu primetni samo u trenutku smeha. Na nas ostavlja mentalni trag da, ako se doda ostalim pomagalima za podizanje raspoloženja, može proizvesti kvalitativnu promenu u našem psihološkom stanju. Idite na monologe ili ih gledajte na internetu, čitajte strip žanre, šalite se s prijateljima … Mnogo je načina da se izložite blagotvornim efektima smeha.
– Promenite svoje navike. Jednostavan čin promene može proizvesti vrlo pozitivne promene u raspoloženju, sve dok nas vode prema ciljevima koji su za nas značajni. Na primer, započinjanje učenja jezika za koji ste se uvek osećali slabo može doneti osećaj svrhe koja nas motiviše i s njim se osećamo uzbuđeno kad vidimo svoj napredak.
– Pustite od samog jutra muziku koja će pozitivno uticati na raspoloženje. Istraživanja pokazuju da muzika pomaže u oslobađanju od stresa koji svakodnevica izaziva u svakome od nas. Čak 73 odsto ljudi se oseća manje stresno kada slušaju omiljenu pesmu, 61 odsto kaže da su počeli iznenada da plešu jer su čuli određenu pesmu, 51 odsto da su odjednom zaplakali, a 29 odsto da bi se, naprotiv rasplakali.
– Vežbanje, vežbanje i zauvek vežbanje. Osim što će održavati naše telo u formi, pozitvni uticaj na stanje imunološkog stanja je i više nego poznat.Prosto je, naše telo je stvoreno za fizičku aktivnost. Verovatno vam se dešavalo da utehu, kada ste neraspoloženi, tražite u dužoj šetnji ili polučasovnom džogiranju. Mogući razlog tome jeste vaša instinktivna želja da se oraspoložite. Naime, tokom napornih aerobnih treninga dolazi do otpuštanja endorfina, hormona koji predstavlja „prirodnu drogu“ i koji izaziva dobro raspoloženje.
Značaj fizičke aktivnosti u borbi protiv depresije pokazuje i istraživanje koje su u saradnji sprovela četiri univerziteta u Sjedinjenim američkim državama (tri iz Severne Karoline i jedan iz Džordžije) 1999. godine na pacijentima koji pate od teške depresije. Naime, istraživanje je obuhvatalo četiri meseca lečenja i šest meseci praćenja pacijenata. Pacijenti su podeljeni u tri grupe, od kojih je jedna dobijala klasične lekove za depresiju, druga je bila podvrgnuta redovnim fizičkim vežbama, a treća je lečena kombinacijom lekova i vežbanja. Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost najefikasnija terapija – ne samo da je najveći procenat pacijenata izlečen, već je i procenat ponovo obolelih najmanji.
