On je kralj splavova, dete sreće ili jednostavno rečeno Marko Bulat. U miru sa sobom i sa vim onim što život donosi ili odnosi, za Grand online govorio je o pevanju, o veri, o povezivanju sa narkoticima i sa ljudima iz podzemlja, o sreći, o gubicima. Uprkos svemu njegov život nije pesma tužnih ratnika, baš naprotiv, a u to će vas uveriti ovaj razgovor.
S obzirom da je svoju karijeru počeo samo naizgled slučajno, Marko kaže da njegov život nije krenuo putem muzike, ko zna šta bi postao. Ne smetaju mu toliko razni novinski natpisi, brine ga činjenica da će njegova deca pročitati razne laži o njegovom životu.
-Ta priča o narkoticima je toliko odvratna. U jednom intervjuu sam rekao da li hoće da kažu, pošto slikam ikone, da slikam ikone i povučem crtu sa ikone. Ljudi, da li to vama ide jedno sa drugi i namerno sam dao tako dramatičan primer koliko je to nespojivo?! – ističe pevač.
Marko se osvrnuo na duhovnu priču koja govori o širenju neistine.
–Žena je došla kod sveštenika da se ispovedi i rekla je da je tračarila, da je izmislila klevetu i kao to je to. Kaže joj sveštenik: Čekaj, da li ti znaš kakvu si štetu napravila?! Zamisli da si uzela jastuk sa perijem i tako si sve istresla i bacila u vazduh i vetar je odneo i kažem ti da pokupiš sve i ne možeš da pokupiš. Tako i tvoje reči, otišle su od usta do usta, drugarici drugarici, kum kumu i tako kreće i krug i ne može da se vrati – priča Bulat.
Marko je kao dete vojnog lica često je menjao sredinu stanovanja od Smedereva do Vrhnike u Sloveniji da bi se 1982. godine stalno nastanio u Beogradu.
Za muziku i umetnost je pokazivao interesovanje u ranoj mladosti ali prvi konkretan korak ka ostvarenju nekog od ciljeva vezanih za umetnost desio se tek po završetku srednje škole kada Marko pokušava da upiše likovnu akademiju. To mu ne polazi za rukom ali njegov talenat za umetnošću nam dokazuje mnoge slike, portreti, ikone koje je naslikao kao i njegova muzička karijera.
Ubrzo odlazi na odsluženje vojnog roka i po povratku slučajno i spontano počinje njegova muzička karijera. Nakon što je Aca Lukas 1993. godine prestao da peva na splavu Lukas, na njegovo mesto dolazi novi pevač. Bulat kao gost, jednog dana je rekao gazdi splava:
– Pa ja bih bolje pevao od ovoga. Sledećeg dana počeo je da peva i tu počinje njegova pevačka karijera. Kasnije mu je i sam Lukas odao priznanje rekavši: Marko Bulat je jedini imao čuku da posle mene peva na splavu „Lukas“.
Od samog početka svog rada Marko počinje da gradi sopstveni imidž koji zadržava i danas a kao plod njegovog rada, talenta i upornosti već 1996. godine posle samo tri godine pevanja izlazi njegov prvi album „Srebrne kiše“. Ubrzo se izdvajaju pesme Ritam oko, Pesma tužnih ratnika, Dunav… koje se i danas u jedan glas pevaju na Markovim nastupima.
Markovu surovo iskrenu životnu priču pogledajte u videu ispod.
