Od malena se bavio fudbalom i muzikom. I bio je najbolji u tome, zbog čega je u detinjstvu i dobio nadimak Sandokan. Ipak, snove i želje Božidara Stamenkovića (55) iz Beograda naglo je prekinula saobraćajna nesreća u kojoj je izgubio najstarijeg sina Aleksandra, nakon čega se više nikada nije bavio muzikom.
– Imao sam pozive da se vratim. Nisam siguran da mogu – priznaje takmičar sa suzama u očima i dodaje mu je sin poginuo pre pet godina, baš kada je i počelo emitovanje emisije „Nikad nije kasno“.
Dugo je razmišljao da li zaista da se prijavi za takmičenje jer nije bio siguran da li ponovo može da pusti glas, ali su ga sinovi nagovorili.
– Mnogo mi je drago što si smogao snage i što si večeras ovde – rekao je Žika Jakšić, a potom pozdravio njegova dva sina koja ga večeras bodre u takmičenju.
Budući da se takmičar rasplakao, Žika je pitao njegovog starijeg sina kako se oni nose sa tragedijom koja je zadesila njihovu porodicu.
– To se ne preživljava, čovek se navikne da živi sa tim, to je nešto što ostaje zauvek. Teško je – rekao je Božidarov sin, a Jakšić im je pružio podršku i rekao da je najbolje da ovaj nastup posvete Aleksandru.
I to je i uradio. Pesmu „Pruži ruku pomirenja“ Šabana Šaulića posvetio je sinu, što je do suza dovelo sve u studiju.
– Jednog dana kad pođem Gospodu na ispovest, ja ću ovo veče poneti sa sobom meni i mom sinu. Da mi ovo neko ne ukrade, ja sam krenuo sa scene – rekao je takmičar nakon nastupa, a publika ga je pozdravila gromoglasnim aplauzom.
Žiri nije ostao imun na Božidarovu životnu priču i nastup.
– Ja sam ostala bet teksta. Dirnula me je vaša emocija, vaša tuga. Vrlo poštujem sve što radim. Trebalo je mnogo hrabrosti i snage da stanete na scenu i da pevate ovakvu pesmu– konstatovala je Tamara Dragić
– Poklanjam vam se do zemlje. Hvala vam na hrabrosti, na energiji, na emociji – dodala je Tijana Dapčević, a Saša Milošević Mare rekao je da večeras neće da da komentar, što je retko, već će publika reći umesto njega. Usledio je aplauz, a takmičar je uz ovacije publike ispraćen sa scene.
