Kažu da je za tesktopisce i kompozitore veoma važno da budu empatični, da osluškuju druge ljude i njihova iskustva, ali i uđu u njihou kožu, jer iz toga kasnije mogu nastati vrlo autentična dela.
Upravo se to dogodilo u slučaju Saše Miloševića Mareta, koji je inspirisan istinitom pričom Žike Jakšića napisao pesmu koju je premijerno pustio gledaocima u okviru emisije “Nikad nije kasno“.
– Vezana je za Žikinu ranu mladost i situaciju gde nije znao da pozove taksi jer nije znao adresu. Ti si odbio da snimiš tu pesmu i žao mi je zbog toga- rekao je Mare.
Kako je već bilo kasno da se prekine ovaj misteriozni razgovor, Žika je odlučio da svoju do skoro tajnu, iznese pred svima i objasni o čemu se radi.
– Nisam rekao da neću da je otpevam nego mi se ne sviđa izlaz iz pesme jer ne nosi dobru poruku- rekao je Jakšić a zatim do detalja objasnio situaciju u kojoj se našao pre par decenija a zbog koje je i nastala pesma.
– Svirao sam tada u Nemačkoj imao sam 26 godina i upoznao sam jednu lepu gospođu, a svako veče smo se zalivali i bili u polusvesnom stanju. U tom polusvesnom stanju, zaginuo sam kod te gospođe kući. Ujutru sam se probudio, ne znam gde sam, okrenem se pored sebe vidim nju koja ima pedesetak godina, sva ponosna ide u tangama i donosi mi doručak. Ja kad sam videou tu scenu odmah sam tražio kako da pobegnem, da izađem, slagao sam da imam probu. Pitao sam je šta smo pili sinoć, ona je pokazala na flašu i odmah sam shvatio koliko je sati- ispričao je iskreno Žika a zatim zamolio Mareta da pusti pesmu svima.
Predsednik žirija tada je otkrio da je pesmu napisao za svega tri sata, a na demo snimku koji je pustio čuo s ebaš njegov glas.
– Ne znam kako stigao sam do ovde, verovatno prečicom za mrak , nije lako bilo pasti do ovde, znam da bio sam lud i mlad al’ se pitam šta mi je sad, izgleda zauvek glup al’ više nikad mlad- glasi refren pesme koju su premijerno izveli Žika i Mare i dobili neverovatne ovacije.
Celu pesmu i priču koja se krije iza nje, poslušajte videu ispod:
