Svi koji su sa pažnjom pratili drugu sezonu šoua „Nikad nije kasno“ sigurno se sećaju „večitog baskuza“, pevača iz Vlasotinca koji je priznanjem da nema sreće u životu tada zaintrigirao javnost. Kao razlog baksuza naveo je svoj datum rođenja, 13. avgust koji mu je, po njegovim rečima, doneo mnogo nesreća u životu.
Za Ljubišu Stankovića Pupucu broj 13 bio je baksuzan, a seriju loših stvari u njegovom životu uspeo je da prekine u 48-oj godini i to pojavljivanjem u takmičenju pevača veterana.
Da baksuzluk može da se preokrene u sreću dokazao je nakon završetka popularnog šoua, kada je interesovanje za njegove nastupe postala sve veće. Počeo je da nastupa na svirkama, da peva na svadbama i drugim veseljima, a snimio je i svoju prvu pesmu u izdanju Grand produkcije.
U međuvremenu posvetio se humanitarnom radu kako bi opštini u kojoj živi pomogao da izađe na kraj sa socijalno ugroženim stanovništvom. Tokom širenja pandemije korona virusa Ljubiša se maksimalno trudio da starijim i ugroženim licima pomogne prikupljanjem osnovnih sredstava za život. Organizavao je razne humanitarne akcije, o čemu smo nedavno pisali OVDE, a uputio je i javni apel da se pomogne njegovom sugrađaninu i kolegi, nekadašnjem učesniku takmičenja veterana koji je oboleo od raka (VIŠE O TOME OVDE).
I tokom najtežih dana u Srbiji, u vreme najveće pandemije virusa, uspevao je da zadrži vedar duh i sa svojim bendom pevao i online uveseljavao sve fanove i prijatelje na društvenim mrežama.
Na pragu šeste desenije uzeo je život u svoje ruke, prestao da govori da je večiti baksuz i dokazao da se u životu kolo sreće okreće.
