Žiri je terao da peva i OPERU, a onda KARLEUŠA zapevala ariju! Ruka bi mi se osušila da sad povučem podršku, rekla Marija!

Tamara Pešić ima samo 16 godina i dolazi iz Beograda. Ova tinejdžerka odabrala je dve vrlo zahtevne pesme za predstavljanje – „Iza osmeha“ Sanje Vučić i „Kao da me nema tu“ Vanne. Dok je pevala, žiri se prilično kolebao, čak je panik „visio“ u vazduhu. Ipak, u jednom trenutku Džordž je povikao „Stvarno niste normalni“ i pritisnuo „da.“ 

– Ovo je borba za život i smrt – rekla je Jelena na samom kraju pritiskajući taster, a u poslednje tri sekunde podršku je dala i Marija. 

Devojčica je otkrila da ide u srednju muzičku i da uči da peva operu. To je žiri jedva dočekao i odmah zatražio da im nešto otpeva. Kada je završila Saša Popović je prokomentarisao da bi voleo da je uzme Jelena, pa da je uči da peva operu, na šta je Karleuša skočila kao oparena:

– Jao, seljaku, ja sam deset godina pevala ozbiljnu muziku, seljaku iz sela kraj Novog Sada!

– A gde si pevala? – zanimalo je Viki.

– U Narodnom pozorištu – rekla je Jelena, pa zapevala. 

9008a0b486ccc8a6b0b7d9341ea577a538811580

Saša Popović je jedva dočekao da imitirajući operu otpeva:

– Uuuu! Kakvo je ovo bilo sranje! 

Jelena je ispričala da je pevala klasičnu muziku, dok nije počeo rat, pa prešla na narodnu i tako je krenuo sunovrat, na šta je Viki prokomentarisao da je zato sve propalo.

– Dok si ti jahala konja nizbrdo i pevala „Koka-Kola, Marlboro, Suzuki,“ ja sam pevala operu – odmah joj je odgovorila Jelena.

Potom su se vratili kandidatkinji, a Džordž joj je skrenuo pažnju da su joj krajevi i kod opere bili sumnjivi i da mora da razdvoji školsko pevanje, od onoga što je pop. 

– Ti si meni za članicu hora – rekla je Jelena.

Iako nije sigurna da li je Tamara za produkciju i posao, te da postoji mogućnost da zbog toga brzo ispadne, Marija nije htela da joj uskrati podršku.

– Ruka bi mi se osušila kada bih sada tebi povukla podršku – rekla je Marija. 

Na kraju je Tamara odlučila da joj upravo Marija bude mentor.  

Foto: Z. K. Munja, D. Milošević,
Autor: K. Obradović