Početak nikad nije lak, pogotovo kad imate svega dvadesetak godina, velike ambicije i želje, a malo mogućnosti. To je na svojoj koži osetio i Isak Šabanović koji je tokom studentskih dana pokušavao da dođe do posla, čak je i delio svoje vizit karte gazdama kafića u nadi da će ga neko angažovati da peva.
Iako je umeo mesec dana da preživi sa 20 eura, čak radio kao šanker i prao posuđe, velika mu je želja bila da nastupa sa svojim bendom, ali ga niko nikad nije angažovao. Zato je tad rešio da iskoristi svoje znanje koje je stekao tokom srednje škole i fakulteta za audio i vizuelnu produkciju i napravi vizit karte koje je kasnije delio po obližnjim kafićima u Podgorici. ALi bezuspešno.
– Na fakultetu za audio i vizuelnu produkciju imali smo čas kako da u Photoshopu napravimo vizit karte i ja sam sa profesorom napravio svoju. S jedne strane je pisalo „Live music (prim.aut uživo muzika) Isak Šabanović“ i broj telefona, a s druge strane je bio moj logo, koji sam sam napravio tokom faksa i koji i dan danas stoji na mom stalku. I tako ja sa društvom odem u kafić da pijem kafu i ispod računa ostavim vizitke u nadi da će me neko angažovati da pevam. I naravno, nikad niko nije zvao. Jednom sam otišao u jedan podgorički lokal i pitao da li im treba muzika, a on me pita da li sam radio negde po Podgorici, rek’o kako nisam, ali u poslednje vreme radim po moru (smeh). To se završilo tako što je rekao kao zvaćemo vas… Šta je mene nateralo da se okrenem i vidim kako on broj mog telefona baca u smeće – ispričao je Isak u emotivnoj životnoj ispovesti koju možete da pogledate u nastavku.
